Postoji životno doba kada žene smatraju da imaju puno obaveza, da ništa ne stižu, da im je malo vremena za sve što su isplanirale...
a pritom iste te žene, znaju da provode sate ćaskajući sa drugaricama, dremajući uz omiljeni televizijski kanal, ili jednostavno ne radeći ništa, a svašta i vreme prođe... I tako dan za danom.
Tako sam drage moje ja imala napad lenjosti, ili dozvolite da se odbranim, imala sam puno obaveza koje ni sama nisam mogla postići...ali sam za ono lenčarenje ispred tv-a uredno kokala kokice, za to se vremena mora imati.
Naime, kao i svaka poslovna buntovna žena hoću i ja da pišem blog. I tako sam krenula u tu avanturu a da nisam ni shvatila da i za pisanje bloga treba vremena ... ideja ne manjka.
Mislim da poznate blogerke najviše stvaraju na putu do kuće, u gradskom prevozu ili nešto slično. I onda ja shvatim zapravo da nisam lenja nego, ja na moj posao idem biciklom! Da li bi neka poznata blogerka želela da se menja, u to ne sumnjam.
Moja ulica je zelena, cvrkut ptica, ma prava idila, tako da za postove na ovom blogu potrebna je neka viša sila.
Da to je to kad imaš vremena, kad si sve lepo organizovala, ili u krajnju ruku bolesna u sred leta pa ti je jedini izlaz iz dosade blogovanje...
Kako god ja ću i dalje biciklom na posao, a postove ću objavljivati u izvanrednim situacijama.
a pritom iste te žene, znaju da provode sate ćaskajući sa drugaricama, dremajući uz omiljeni televizijski kanal, ili jednostavno ne radeći ništa, a svašta i vreme prođe... I tako dan za danom.
Tako sam drage moje ja imala napad lenjosti, ili dozvolite da se odbranim, imala sam puno obaveza koje ni sama nisam mogla postići...ali sam za ono lenčarenje ispred tv-a uredno kokala kokice, za to se vremena mora imati.
Naime, kao i svaka poslovna buntovna žena hoću i ja da pišem blog. I tako sam krenula u tu avanturu a da nisam ni shvatila da i za pisanje bloga treba vremena ... ideja ne manjka.
Mislim da poznate blogerke najviše stvaraju na putu do kuće, u gradskom prevozu ili nešto slično. I onda ja shvatim zapravo da nisam lenja nego, ja na moj posao idem biciklom! Da li bi neka poznata blogerka želela da se menja, u to ne sumnjam.
Moja ulica je zelena, cvrkut ptica, ma prava idila, tako da za postove na ovom blogu potrebna je neka viša sila.
Da to je to kad imaš vremena, kad si sve lepo organizovala, ili u krajnju ruku bolesna u sred leta pa ti je jedini izlaz iz dosade blogovanje...
Kako god ja ću i dalje biciklom na posao, a postove ću objavljivati u izvanrednim situacijama.
Нема коментара:
Постави коментар